top
Poštari

Избор

Има у Пошти Србије нас, који памтимо и који се сећамо када се са поносом могло рећи да радиш у најстаријем инфраструктурном систему у Србији, да радиш тежак и одговоран посао, али посао од кога можеш пристојно да живиш. Делили смо судбину општег стања у држави и имали разумевања за тешкоће са којима се суочавало друштво у целини, увек солидарни са осећањем за праведност. Било па прошло! Просто да се не може препознати предузеће које је одолевало свим изазовима у протеклих 178 година.

Како је до тога дошло? Већина нас зна одговор. Сви смо осетили када су кола кренула низбрдо. Скрка нам пошту СКркобабић и његова ПУПС екипа уз свесрдну помоћ домаћих секретарица и „стручњака“, као и изабраних синдикалаца који се као пробудише из хипнозе кад почеше да губе велики број чланова.

Ми, веровали у државу, ћутали и радили. Држава има механизме да контролише стање у једном од најважнијих предузећа. Држава неће дозволити пропадање Поште Србије. Грдно смо се преварили, очигледно да немамо државу... Како иначе разумети да се у Пошти Србије догађају ствари на које указујемо више од две године а да држава остаје нема. Како разумети да држава донесе Законе које сама не поштује, које крши, пролонгира рокове, толерише криминалне радње?

Истече и годину дана од завршетка конкурса за директора Поште Србије и држава оста нема. Више од 12000 чиновника у Влади Републике Србије није у стању да за годину дана спроведе до краја најобичнији конкурс. Каква брука и срамота. Каква неодговорност!

Заправо, можда држава и хоће да упропасти Пошту Србије јер се сваког викенда из Жикине шаренице могло чути да је пошта јако профитабилна, што је био јасан позив тајкунима да треба да уложе у поштански бизнис и да отму шта се отети да. Да ли је пошта заиста остварила профит и како се до њега долазило, никога и не интересује. СКркобабић нас на тај начин доведе до руба литице и остави верну Миру да у погодном тренутку откачи кочнице.

Више пута смо писали о злоупотребама НЕЗАКОНИТЕ в.д. директорке и њеног ментора, па се нећемо понављати, из простог разлога јер би се о томе могли написати читави томови, а материјала је сваким даном све више. Писали, обавештавали надлежне, протествовали, тражили правду и достојанствено право на рад, тражили да се рад цени, поштује и адекватно плати, а као награду добили суспензије и судски процес на нанету штету. Какву штету? Колика је штета нанета од ПУПС-а који владју у Пошти Србије већ 6 година? Нико да им стане на пут. Како је то могуће? Ко то толерише? Знамо... сви знамо... Остаје питање ЗАШТО и ДОКЛЕ?

Радници Поште су показали да могу много да истрпе и поднесу, али овакво стање се више не може поднети. У опасности је систем од кога преживљавамо и ми и наше породице. Не смемо им дозволити да нам отму будућност, да нас оставе без хлеба. Морамо показати људима који заступају државу да су ту због нас а не против нас.

Позивамо запослене на јединство и спремност да удружено са синдикалцима којима верују покушају да сачувају радна места. Иду тешка времена и само ако смо заједно и непоткупиви можемо се изборити за бољу будућност.


bottom