top
Poštari

Избор

Запослени у технологији (техничари за шалтерске послове, техничари у поштама/преради, поштари и достављачи) чине већину запослених у ЈП „Пошта Србије“ и они представљају носиоце свих пословних процеса и пословања Предузећа. Поред тога што су носиоци свих оперативних активности приликом пружања услуга, они су и у сталном контакту са корисницима наших услуга, па од њиховог рада и ангажовања не само да у највећој мери зависе пословни резултати (који су за сваку похвалу), већ и углед и имиџ Предузећа.

Међутим, и поред такве значајне улоге запослених у технологији, они, њихова залагања и сама улога нису у довољној мери уважени од стране пословодства Предузећа на свим нивоима, тачније, њихов рад није вреднован у мери постигнутих резултата и проблема са којима се суочавају и које у неадекватним условима успешно решавају.

Како би укратко представили проблеме запослених у технологији, без крајње намере да било који проблем који се не наведе маргинализујемо, сврстаћемо исте у четири групе, и то:

1. Лош материјални положај запослених у технологији

Материјални положај свих запослених у ЈП „Пошта Србије“ веома је тежак, а поготово је тежак положај запослених са најмањим примањима, тј. запослених у технологији са ССС. Истина је да већ више година, па и деценију, запослени у Предузећу нису добили повећање зараде, а исто тако сваке године је присутна инфлација која умањује куповну моћ наших запослених, да не помињемо и умањење зараде по одлуци Владе. Дакле, доведени смо у такву ситуацију да чак ни две зараде запослених у технологији нису довољне да задовоље минималну потрошачку корпу за четворочлану породицу, што итекако представља знак за узбуну. Питамо се сада каква се порука на тај начин шаље запосленима, кад се од поштеног и вредног (неки би рекли и марљивог) рада не може живети живот достојан човека? Са друге стране слушамо како је Предузеће успешно, како се уплаћују средства из добити у буџет Републике Србије (из којих се очигледно финансирају губиташи), а наши запослени, који стварају добит, трпе гладни. Срамота! Још је већа срамота што запослени у предузећима која су губиташи и која се финансирају из буџета Републике Србије, имају веће плате (много, много, много веће) од наших запослених.

2. Лоши услови за рад

У ЈП „Пошта Србије“ се све чешће чује реченица „Овако никада није било!“, а она се између осталог односи и на услове за рад. Наиме, недостатак основних средстава за рад је појава која се понавља из године у годину, а што је још горе, све је израженија. Наравно да корисници услуга не разумеју (а и не треба да разумеју) да се покварила тастатура и да нема друге, да не ради штампач или да се истрошио тонер, да нема довољно возила или достављача у специјализованој достави, да тендер за сијалице није прошао, и много чега другог. Исто тако, све запослене у технологији то не треба да оптерећује, али због стања какво јесте они су принуђени да трпе критике и бес корисника, иако уопште нису криви за то. Све то, уз стално пребацивање лоптице да је одговоран неко други (неко тамо у Београду и сл), додатно појачава незадовољство запослених и умањује њихову мотивисаност за рад.

3.Лоша заштита права запослених

Иако су права запослених у ЈП „Пошта Србије“ дефинисана законима и колективним уговором, неретко су та права ограничена „објективним околностима“. Заправо, услед непрекидности процеса рада, а због лоше кадровске политике Предузећа и лоше организације рада, запослени у технологији су принуђени да прекидају годишње одморе, да раде дупле доставне реоне, да обраде 500 и више докумената на шалтерима, да се самоконтролишу, да возачи изигравају пратнике, радници у поштанским центрима који раде по дванаест сати не могу искористити ни пола сата одмора, да контролишу после машине за сортирање а ли је добро подељено, да се врши по неколико деоба пошиљака које немају никаквог смисла (само због правдања куповине машина), који ма да не могу да добију један слободан дан када им је он стварно потребан и др. Са друге стране, скоро свакодневно се увећавају обавезе увођењем нових услуга и нових прописа, правилника и упутстава, које треба у свако доба дана да познају. Да зло буде још веће, запослени у технологији морају да надоместе штету коју претрпи Предузеће, чак и онда када они нису искључиви кривци, јер из објективних разлога нису имали увида у технолошке промене, нису упамтили неку од њих итд. Изменама у технологији је дефинитивно смањена одговорност контролора и благајника, а све је преваљено на запослене у првим редовима. Заштиту својих права уживају само лојални чланови репрезентативних синдиката или „љубимци“ руководилаца, док други раде у атмосфери несигурности и страха за радно место, морају да ћуте и трпе, јер више немају коме да се пожале.

4. Лоши међуљудски односи

Реченица „Овако никад није било!“ односи се и на међуљудске односе. Присутна је негативна кадровска селекција, која доводи до унапређивања и премештаја на боља радна места оних који то својим радом нису заслужили, већ су добри са оним са ким треба бити добар или су донели „диплому“, па се уз предходну особину „добар са“ домогну управљачких места. Присутан је и негативан утицај репрезентативних синдиката у таквој кадровској селекцији, са циљем да се обезбеде привилегије за њихове лојалне чланове. Такво поступање не може да не наруши међуљудске односе и ствара трајне конфликте и лошу радну атмосферу, првенствено због тога што је за добре односе запослених неопходан ауторитет знања непосредног руководиоца. Поред тих „намештања“, присутна је и небрига за едукацију запослених у технологији, све се препушта личним способностима „нових шефова“, а све се опет своди на привилегије оних који се додворавају руководиоцима. Јасно је да се начином кадровске селекције који се примењује конфликти само мултиплицирају и продубљују.

Време је да се постави много питања, али она најважнија су: Да ли мора да се трпи? Докле да се трпи? Кога трпети (корумпиране, сега-мега и др)?

Време је да се каже, без алузије на политичке пароле, да стање у ЈП „Пошта Србије“ није оно које се види у „Жикиној шареници“. Време је да се одговорни у Влади Републике Србије упознају са правим стањем, да се каже „Доста је било, овако више неће моћи!“, јер ствари у ЈП „Пошта Србије“ већ неколико година иду у погрешном правцу.

Позивамо Владу Републике Србије да преиспитају стање у ЈП „ПОШТА СРБИЈЕ“ , БЕОГРАД и улогу репрезентативних синдиката у стању каква јесте!

 


bottom